Treći put

In memoriam

Prof. dr Predrag Mićović –nas Zaječarac, ucitelj i prijatelj

Obaveštenje o smrti Prof. dr Predraga Mićovoća - Prece, u „Politici“ stiglo je iznenada, tako da podećanje na njega je jedini način da mu se odužim za ono što je učinio za mene lično i Zaječar, kao lekar, ekspert javnog zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), učitelj i prijatelj.

Prof. dr Predraga Mićovića, upoznao sam 1975 godine, u vreme velikog previranja u zdravstvenoj zaštiti na području Timočke krajine i nastojanja da se ona reorganizuje i objedini. Zavod za zdravstvenu zaštitu u Zaječaru, bio je zadužen da koordinira pomenute aktivnosti. Polazeći od stava. koje su zauzeli vodeći ljudi u zdarvstvenim organizacija na području Timočke kraijne da treba u zdavstvenoj zaštiti pronaći i primeniti trajna, kvalitetna rešenja, doneta je odluka da se to učini prethodno, angažovanjem na naučno-istraživačkom projektu o organizaciji i radu zdravstvene službe.

Da bih ti pomogao da održiš i unaprediš svoje zdravlje predloži ću ti da objaviš rat muvama! Rat u prošlom veka, društvena i ekonomska kriza i nemaština stvorili su takva protivslovlja u svakodnevnom životu koja prete i mentalnom i fizičkom zdravlju.

Pre nego što ispričam današnju priču o zdravlju, postvaiću vam važni pitanje: ”Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?” Kada znate šta da činite zašto, kada i kako onda je lako.

Žil Bibo Kakav humanizam za naše bio-tehnološko doba? : antropologija kao neophodan horizont medicinske antropologije

Sažetak: Suočen sa izvedenicama koje danas diraju u samu definiciju života i humanosti, autor poziva svoje kolege da nastave da razvijao svoju funkciju kritiče i etičke budnosti. Njegov argument se razvija u tri pravca. Prvo se bavi uticajem molekularne biologije na medicinu koja ima tendenciju da se transformiše, jednim delom, u prediktivnu medicinu koja podrazumeva nove definicije bolesti i zdravlja. Autor se, zatim, zalaže za obnovu kulturoloških modela koji su, do sad, preovlađivali u medicinskoj antropologiji i za njihovu primenu pri izučavanju novih patologija (prekomerna težina, gojaznost, npr.) koje karakterišu naša društva izobilja. Na kraju, predlaže zaokret naše discipline u pravcu izučavanja socijalne nejednakosti, otvaranje ka pitanjima politike, etike, socijalne pravde i pravičnosti. Uzimanje u obzir ovog trostrukog horizonta dozvoliće, po autoru, medicinskoj antropologiji da doprinese konstruisanju jednog novog humanizma prilagođenog našem dobu.